Линкови за пристапност

Makedonija nema namera da se otka`e od unikatnata multietni~ka demokratija - 2002-09-25


Vo izlagaweto na tema, Gradewe mir i demokratija vo Makedonija, ambasadorot Dimitrov za parlamentarnite izbori vo zemjata oceni deka minale dosta uspe{no i ~esno. Tie se naveduvaat kako primer za takanere~enite problemati~ni balkanski zemji, ka`a toj. Vo tek se pregovorite okolu toa kakva }e bide idninata na Ali Ahmeti, liderot na porane{nata militantna ili teroristi~ka organizacija, vo zavisnost od koja perspektiva se gleda, dodade gospodinot Dimitrov.

[to se odnesuva do konfliktot vo Makedonija, spored ambasadorot Dimitrov, pri~inite za po~etokot na nasilstvoto se brojni:

"Ednata e deka toa be{e direktno izvezeno od Kosovo, spored druga, toa be{e borba za teritorija, potoa, borba za pogolemi prava na malcinstvata vo zemjata, me|u-albanska borba za politi~ka mo}. Kako pri~ina se naveduva i kriminalniot interes, so cel sozdavawe na slobodna teritorija, kade nema da ima dr`avna kontrola, kade }e cvetaat kampovite za teroristi~ka obuka, {vercot so droga i oru`je", istakna ambasadorot Dimitrov.

Spored nego, glavniot izvor na krizata vo Makedonija se nao|a na Kosovo. Kosovo se u{te `ivee od stranaska pomo{ i od kriminal, veli toj. Tamu nema dr`avna kontrola, mo`no e da ima kampovi za obuka, skladi{ta za municija i zatoa e mnogu te{ko kompletno da se obezbedi granicata na Makedonija kon Kosovo, dodade ambasadorot Dimitrov.

"Dokolku sakame da imame stabilna Makedonja, treba da promovirame multietni~ka demokratija, nikoga{ ne treba da po~neme da razmisluvame vo nasoka na promena na granicite, bidej}i toa }e gi ohrabri onie mali grupi koi mislat deka sakaat da se borat za teritorija. Nemame namera da se otka`eme od za{titata na Makedonija i od na{ata unikatna multietni~ka demokratija", ka`a gospodinot Dimitrov.

Za stabilna Makedonija, ambasadorot Dimitrov re~e deka treba da ima efikasni specijalni sili na Makedonija, sostaveni od etni~ki Albanci i Makedonci. Na zemjata i e potrebna i ekonomska pomo{, ka`a toj. Treba da ima edna zaedni~ka dr`ava, kade zaedni~ki }e se raboti na razvivawe na nejzinite institucii so cel vlez vo evro-atlanskite strukturi. Vo sprotivno, istakna Dimitrov, dosega{nite napori na me|unarodnata zaednica }e bidat zaludni.

XS
SM
MD
LG